Susret čije značenje dolazi kasnije
Kalemegdan je pozornica kratkog susreta: žena prolazi kroz letnje veče, a govornik tek naknadno prepoznaje bol koji je taj prizor otvorio. Grad je važan kao atmosfera, ali emotivno središte je neizgovorena ljubav.
Povratak početnoj slici na kraju pesme pokazuje kako isti prizor dobija drugo značenje. Rok aranžman može da pojača upravo taj kasni prodor osećanja.
Pročitaj ceo tekst pesmeVladislav Petković Dis
Dan julski i vreo umoran odlazi.
Uz šuštanje lišća, razdragano, glasno,
Javljaju lahori da veče dolazi.
S njim i suton ide, i šaptanje strasno
Srećnog nešto sveta.
Ti parkom prošeta.
Tvoj kostim je bio lak k’o mesečina,
Na tvom vedrom licu osmeh vedar, smeo,
U bujnoj ti kosi spava pomračina,
A na glavi šešir pomodan i beo:
Kraj mene, kroz graju
Prošla si u sjaju.
Pogledom te gledah za tebe umrlim.
Ti si divna bila. Ne osetih tada
Želju da te volim, potrebu da grlim
Dan mojih očiju. Nit osetih jada,
Il’ pesme jeseni,
Il’ bola u meni.
Dan julski i vreo umoran odlazi.
I dok šušti lišće, sve više i više
Tame, mraka, mira po parku dolazi.
To noć u spokojstvu tišinom miriše.
A bol širi krila.
Ti si divna bila.
Tekst je proveren prema javnodomenskoj verziji na Wikizvorniku. Izvor teksta ↗
Originalno delo je u javnom domenu. Muzička obrada i video pripadaju projektu Melody Tales Music.